<?xml version="1.0" encoding="utf-8"?>
<!-- generator="FeedCreator 1.7.2" -->
<rdf:RDF
    xmlns="http://purl.org/rss/1.0/"
    xmlns:rdf="http://www.w3.org/1999/02/22-rdf-syntax-ns#"
    xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
    xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/">
    <channel rdf:about="http://www.arvati-etnoselo.com/feeds.php">
        <title>Feed of Арвати</title>
        <description>Етно Село</description>
        <link>http://www.arvati-etnoselo.com</link>
       <dc:date>2012-02-06T21:26:25+01:00</dc:date>
        <items>
            <rdf:Seq>
                <rdf:li rdf:resource="http://www.arvati-etnoselo.com/sitemap.php?lang=mkd"/>
                <rdf:li rdf:resource="http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/top.0/kontakt.164.html"/>
                <rdf:li rdf:resource="http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/kade-se-naoga-seloto-arvati.19/istorijata-na-selo-arvati.163.html"/>
                <rdf:li rdf:resource="http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/kade-se-naoga-seloto-arvati.19/stanovnistvo-i-istaknuti-ziteli.162.html"/>
                <rdf:li rdf:resource="http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/kade-se-naoga-seloto-arvati.19/zdrava-klima.161.html"/>
                <rdf:li rdf:resource="http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/kade-se-naoga-seloto-arvati.19/kako-da-se-dojde-do-selo-arvati.160.html"/>
                <rdf:li rdf:resource="http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/kade-se-naoga-seloto-arvati.19/makedonija.159.html"/>
                <rdf:li rdf:resource="http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/izleti.18/rekreacija-vo-priroda.158.html"/>
                <rdf:li rdf:resource="http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/izleti.18/etno-muzej.157.html"/>
                <rdf:li rdf:resource="http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/izleti.18/bitola.156.html"/>
                <rdf:li rdf:resource="http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/izleti.18/obilazok-na-manastiri-i-crkvi.155.html"/>
                <rdf:li rdf:resource="http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/izleti.18/ohrid.154.html"/>
                <rdf:li rdf:resource="http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/izleti.18/golem-grad-zmijski-ostrov.153.html"/>
                <rdf:li rdf:resource="http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/izleti.18/resen.152.html"/>
                <rdf:li rdf:resource="http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/izleti.18/prespansko-ezero.151.html"/>
                <rdf:li rdf:resource="http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/nezaboraven-odmor.17/narodno-sozdavanje-i-suveniri.150.html"/>
                <rdf:li rdf:resource="http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/nezaboraven-odmor.17/verski-praznici.149.html"/>
                <rdf:li rdf:resource="http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/nezaboraven-odmor.17/makedonski-zabavi-i-veslebi.148.html"/>
                <rdf:li rdf:resource="http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/nezaboraven-odmor.17/lov-i-ribolov.147.html"/>
                <rdf:li rdf:resource="http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/nezaboraven-odmor.17/domasna-hrana-i-pijalok.146.html"/>
                <rdf:li rdf:resource="http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/nezaboraven-odmor.17/smestuvanje-vo-selski-kuki.145.html"/>
                <rdf:li rdf:resource="http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/nezaboraven-odmor.17/etnoturizam.144.html"/>
                <rdf:li rdf:resource="http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/top.0/odmor-vo-selo-arvati.143.html"/>
            </rdf:Seq>
        </items>
    </channel>
    <item rdf:about="http://www.arvati-etnoselo.com/sitemap.php?lang=mkd">
        <dc:format>text/html</dc:format>
        <dc:date>2008-12-13T19:35:37+01:00</dc:date>
        <dc:source>http://www.dailyphp.net</dc:source>
        <title>Мапа на сајтот</title>
        <link>http://www.arvati-etnoselo.com/sitemap.php?lang=mkd</link>
        <description>Мапа на сајтот</description>
    </item>
    <item rdf:about="http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/top.0/kontakt.164.html">
        <dc:format>text/html</dc:format>
        <dc:date>2008-12-13T19:32:11+01:00</dc:date>
        <dc:source>http://www.dailyphp.net</dc:source>
        <title>Контакт</title>
        <link>http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/top.0/kontakt.164.html</link>
        <description>Се што сакате да ни кажите можете преку формуларот на оваа страница. Ви благодариме однапред!&lt;br /&gt;&lt;a href=&quot;http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/top.0/kontakt.164.html&quot;&gt;Read All &amp;gt;&amp;gt;&amp;gt;&lt;/a&gt;</description>
    </item>
    <item rdf:about="http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/kade-se-naoga-seloto-arvati.19/istorijata-na-selo-arvati.163.html">
        <dc:format>text/html</dc:format>
        <dc:date>2008-12-13T15:29:26+01:00</dc:date>
        <dc:source>http://www.dailyphp.net</dc:source>
        <title>Историјата на село Арвати</title>
        <link>http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/kade-se-naoga-seloto-arvati.19/istorijata-na-selo-arvati.163.html</link>
        <description>Првите податоци за село Арвати датираат од времето на цар Самоил, кога селото се викало ХАВРАТВА. Во XV-от век ('ТУРСКИ ДОКУМЕНТИ ОД XV-от ВЕК', стр. 210) ова село го носи името ХАРВАТОВО. Према првиот попис на становништвото во селото тогаш имало 8 семејства. Во прецизните турски книги е запишано дека се бавеле со земјоделство и сточарство, а посебно со одгојување на свињи, за кое плаќале голем данок. Плаќале и свадбарски данок и интересно, порез за неслужење војска. Нивите ги обработувале со помош на волови, магариња и маски. Куќите ги граделе од камен и ги покривале со трска или 'ржна слама. Облеката ја правеле од природен материјал - волна, кожа и дрво. И денес можат да се видат прекрасни делови на носијата. Посебно се обраќало внимамие на женската носија, која ја красела секоја жителка. Долго селото се викало Харвати, а денешното име, Арвати, го добива после втората светска војна.&lt;br /&gt;&lt;a href=&quot;http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/kade-se-naoga-seloto-arvati.19/istorijata-na-selo-arvati.163.html&quot;&gt;Read All &amp;gt;&amp;gt;&amp;gt;&lt;/a&gt;</description>
    </item>
    <item rdf:about="http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/kade-se-naoga-seloto-arvati.19/stanovnistvo-i-istaknuti-ziteli.162.html">
        <dc:format>text/html</dc:format>
        <dc:date>2008-12-13T15:28:06+01:00</dc:date>
        <dc:source>http://www.dailyphp.net</dc:source>
        <title>Становништво и истакнати жители</title>
        <link>http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/kade-se-naoga-seloto-arvati.19/stanovnistvo-i-istaknuti-ziteli.162.html</link>
        <description>Денес во село Арвати живеат околу 150 жители - околу 55% Албанци, а 45% Македонци. Се бават со земјоделство, виноградарство, сточарство, пчеларство, ама во главно со овоштарство. Познато е ресенското јаболко, ама се гајат и други сорти - црвен преспански делишес, после златен, па и преспански јонаголд и други. Преспанското јаболко доста успешно се гаи на ова подрачје, и затоа има се повеќе нови засади на разни сорти на јаболко. Заради извонредниот квалитет на јаболкото, од година на година има се повеќе и повеќе купувачи.&lt;br /&gt;&lt;a href=&quot;http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/kade-se-naoga-seloto-arvati.19/stanovnistvo-i-istaknuti-ziteli.162.html&quot;&gt;Read All &amp;gt;&amp;gt;&amp;gt;&lt;/a&gt;</description>
    </item>
    <item rdf:about="http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/kade-se-naoga-seloto-arvati.19/zdrava-klima.161.html">
        <dc:format>text/html</dc:format>
        <dc:date>2008-12-13T15:27:20+01:00</dc:date>
        <dc:source>http://www.dailyphp.net</dc:source>
        <title>Здрава клима</title>
        <link>http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/kade-se-naoga-seloto-arvati.19/zdrava-klima.161.html</link>
        <description>Климата на село Арвати е здрава, умерено-континентална, со влијание на медитеранско - средоземна од југ. Годишно има 235 сончеви денови, летата се пријатни - деновите топли (35,5°), а ноќите ладни и идеални за добар сон и одмор. В зима температурата е и до - 23,00°.&lt;br /&gt;&lt;a href=&quot;http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/kade-se-naoga-seloto-arvati.19/zdrava-klima.161.html&quot;&gt;Read All &amp;gt;&amp;gt;&amp;gt;&lt;/a&gt;</description>
    </item>
    <item rdf:about="http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/kade-se-naoga-seloto-arvati.19/kako-da-se-dojde-do-selo-arvati.160.html">
        <dc:format>text/html</dc:format>
        <dc:date>2008-12-13T15:26:42+01:00</dc:date>
        <dc:source>http://www.dailyphp.net</dc:source>
        <title>Како да се дојде до село Арвати?</title>
        <link>http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/kade-se-naoga-seloto-arvati.19/kako-da-se-dojde-do-selo-arvati.160.html</link>
        <description>Селото Арвати се наоѓа на југозападниот дел на Македонија, 190 км јужно од главниот град Скопје, и 34 км источно од Охрид, град кој е под заштита на UNESCO, 11 км северно од Грција и североисточно од Албанија. Помеѓу два национални паркови, Пелистер и Галичица, селото Арвати е сместено на источниот брег на Преспанското езеро, во плодната Преспанска долина, на 1000 метри надморска висина, заокружено со планината Баба, во подножјето на Пелистер (2601 м), на планинската страна на националниот парк на природата. На само 29 км од селото Арвати се наоѓа градот Битола, богат со историски знаменитости, а посебно со остатоци од античкиот период. На 11 км е градчето Ресен, во чија општина селото административно и припаѓа. До селото Арвати се стигнува преку добра развиена патна мрежа, со која се и поврзани меѓународните аеродроми во Охрид (на само 34 км) и Скопје (190 км).&lt;br /&gt;&lt;a href=&quot;http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/kade-se-naoga-seloto-arvati.19/kako-da-se-dojde-do-selo-arvati.160.html&quot;&gt;Read All &amp;gt;&amp;gt;&amp;gt;&lt;/a&gt;</description>
    </item>
    <item rdf:about="http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/kade-se-naoga-seloto-arvati.19/makedonija.159.html">
        <dc:format>text/html</dc:format>
        <dc:date>2008-12-13T15:25:09+01:00</dc:date>
        <dc:source>http://www.dailyphp.net</dc:source>
        <title>Македонија</title>
        <link>http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/kade-se-naoga-seloto-arvati.19/makedonija.159.html</link>
        <description>Македонија се наоѓа на јуоисточниот дел на Балканскиот полуостров. Има преку 2 милиони становници: 65% се Македонци, 22% Албанци, 4% Турци, 2% Срби, 3% Роми, 4% други. По религиска припадност: православци 67%, муслимани 30%, други 3%. Пари: денар (den) =100 пари. Македонија е република со еден законодавен дом, на чие чело се наоѓа председникот. Главен град е Скопје со 952.500 становници, а поголеми градови уште се: Битола, Прилеп, Куманово, Велес, Тетово, Штип, Охрид, Ѓевѓелија. Службен јазик е македонски. Највисок врв е Кораб (2764 м). Има три природни езера - Охридско (едно од најстарите на Земјата), Преспанско и Дојранско. Најважните реки се: Вардар, Треска, Црна река, Пчиња, Брегалница, Струмица и Црн Дрим. Во Македонија климата е субмедитеранска - топли и суви лета и ладни и влажни зими. Во пониските делови на котлините најплодни се глинесто/каменестите тла, а на брдско-планинските камењарите и хумусните шумски тла. Во пониските делови преовладува дабот, јасиката и тополата, а во повисоките буката и елката, ама и зимзелени средоземни растенија. Центар на македонската култура е Охрид. Странците го викаат Балкански Ерусалим. Тоа е музеј на отворено, а културното потекло и датира уште од предисторијата. Во него свети Климент и Наум Охридски го основале првиот Сесловенски универзитет.&lt;br /&gt;&lt;a href=&quot;http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/kade-se-naoga-seloto-arvati.19/makedonija.159.html&quot;&gt;Read All &amp;gt;&amp;gt;&amp;gt;&lt;/a&gt;</description>
    </item>
    <item rdf:about="http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/izleti.18/rekreacija-vo-priroda.158.html">
        <dc:format>text/html</dc:format>
        <dc:date>2008-12-13T15:24:06+01:00</dc:date>
        <dc:source>http://www.dailyphp.net</dc:source>
        <title>Рекреација во природа</title>
        <link>http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/izleti.18/rekreacija-vo-priroda.158.html</link>
        <description>Подмладете се, одморете, ослободете се од стресот така да, додека боравите во село Арвати, пешачите по Баба планина, и за два часа пријатна прошетка ќе стигнете до врвот. На него се наоѓаат две глечерски езера викани Пелистерски очи, со кристалночиста вода. Големо езеро се наоѓа на 2218 m надморска висина, долго е 233  m, широко 162  m, а длабоко 14, 5  m. Мало езеро се наоѓа на 2180 m/нв, долго е 79 m, широко 162  m, длабко 2,6 m. До Големо езеро се наоѓа планинарски дом со 50-100 лежишта. На брегот на езерото можете да берите шумски јагоди, боровинки, малини и разни лековити биљки.&lt;br /&gt;&lt;a href=&quot;http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/izleti.18/rekreacija-vo-priroda.158.html&quot;&gt;Read All &amp;gt;&amp;gt;&amp;gt;&lt;/a&gt;</description>
    </item>
    <item rdf:about="http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/izleti.18/etno-muzej.157.html">
        <dc:format>text/html</dc:format>
        <dc:date>2008-12-13T15:23:34+01:00</dc:date>
        <dc:source>http://www.dailyphp.net</dc:source>
        <title>Етно-музеј</title>
        <link>http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/izleti.18/etno-muzej.157.html</link>
        <description>На само 4 км од Арвати, во селоте Подмочани, се наоѓа приватниот музеј на земјоделецот Јоне Ефтимовски со повеќе од 3 илјади вредни експонати. Меѓу нив се народните носии, разбои, охридски филиграни и други историски вредни предмети, стари и по 300 години.&lt;br /&gt;&lt;a href=&quot;http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/izleti.18/etno-muzej.157.html&quot;&gt;Read All &amp;gt;&amp;gt;&amp;gt;&lt;/a&gt;</description>
    </item>
    <item rdf:about="http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/izleti.18/bitola.156.html">
        <dc:format>text/html</dc:format>
        <dc:date>2008-12-13T15:22:52+01:00</dc:date>
        <dc:source>http://www.dailyphp.net</dc:source>
        <title>Битола</title>
        <link>http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/izleti.18/bitola.156.html</link>
        <description>Битола е по бројот на становници втор град во Македонија. Во него можете да ги видите остатоците на градот од римскиот период, православната црква на Света Богородица, старата турска чаршија, Ајдар - Кади џамијата од 16-от век, католичката црква, која е подарена од Франција, изградена по примерот на катедралата Notre Dame, и други знаменитости.&lt;br /&gt;&lt;a href=&quot;http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/izleti.18/bitola.156.html&quot;&gt;Read All &amp;gt;&amp;gt;&amp;gt;&lt;/a&gt;</description>
    </item>
    <item rdf:about="http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/izleti.18/obilazok-na-manastiri-i-crkvi.155.html">
        <dc:format>text/html</dc:format>
        <dc:date>2008-12-13T15:21:49+01:00</dc:date>
        <dc:source>http://www.dailyphp.net</dc:source>
        <title>Обилазок на манастири и цркви</title>
        <link>http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/izleti.18/obilazok-na-manastiri-i-crkvi.155.html</link>
        <description>Денес го сакаме проводот, нарочно младежот, ама ја сакаме и духовноста. Еден од начините за да се задоволи таа потреба секако се посетите на владарските престолници, манастирите и црквите, кои низ историјата ја чувале и негувале духовноста и културата. Живеејќи во село Аравати, можете да посетите неколку од овие духовни знаменитости. Во непосредна близина на село Курбиново, од селото Арвати оддалечено само 3 км, се наоѓа манастирот Свети Ѓорѓи, чие непотпишано живопишување е завршено околу 1191-та година. Кога било тоа? Ама виртуозната рака на мајсторите од предавнина има насликано, доста извесно, без споредба една од најубавите слики &quot;Благовести&quot;, во орните зони на олтарските висини.&lt;br /&gt;&lt;a href=&quot;http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/izleti.18/obilazok-na-manastiri-i-crkvi.155.html&quot;&gt;Read All &amp;gt;&amp;gt;&amp;gt;&lt;/a&gt;</description>
    </item>
    <item rdf:about="http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/izleti.18/ohrid.154.html">
        <dc:format>text/html</dc:format>
        <dc:date>2008-12-13T15:20:59+01:00</dc:date>
        <dc:source>http://www.dailyphp.net</dc:source>
        <title>Охрид</title>
        <link>http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/izleti.18/ohrid.154.html</link>
        <description>Легендата вели дека една заљубена девојка, со име Биљана, својот мираз (рачно ткаена и везена постелнина, столњаци, облека...) ги перела на изворите и кога завршила, заборавила да ја затвори чешмата. Водата течела цела ноќ и во полето се створило езеро - Охридското езеро. Ова легенда е испеана во познатата песна „Биљана платно белеше&quot;. Денес кај Биљанините извори има каптажна станица, од која еден дел од водата оди во охридскиот водовод, другиот дел во Хидробиолошкиот институт, а третиот, се разбира, в езеро. На самиот брег на езерото лежи Охрид, град со 365 цркви и место под заштита на UNESCO, познат и по чуените, на светот единствени бисери од Охридското езеро и по бројните знаменитости од античко, византиско и турско доба. Во Охрид може да се престојува во петнаесеттина хотели (Горица, Метропол, Белви, Гарден, Дрим ...), во одмаралиштата, аутокампот. Храната секаде е извонредна, домашна, спремана на традиционален начин. Тука ќе јадете најубава пастрмка на светот. Охридската пастрмка е ендемска врста на риба на Балкан и во Европа. Таа е најблизок сродник на врстите кои живееле на тоа подрачје уште од периодот терциер. Стално живее во Охридското езеро. Денот го поминува во длабочините и на места кои се доста оддалечени од брегот, а на површината на водата излегува дури навечер, кога лови мушици. Понекогаш се приближува до самиот брег, во плиткото, барајќи храна на подводните биљки. Ги има две врсти - летница и белвица. Белвицата се населува само во најдлабоките места на езерото и тоа до 200 м и се мрести во зима како поточната пастрмка. Се поретко се лови и се претпоставува дека и прети изумирање. Меѓу рибите кои живеат тука се уште и јагулите, кленот, шаранот, мрената и малата риба плашчица од чии коски се прават чуените охридски бисери.&lt;br /&gt;&lt;a href=&quot;http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/izleti.18/ohrid.154.html&quot;&gt;Read All &amp;gt;&amp;gt;&amp;gt;&lt;/a&gt;</description>
    </item>
    <item rdf:about="http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/izleti.18/golem-grad-zmijski-ostrov.153.html">
        <dc:format>text/html</dc:format>
        <dc:date>2008-12-13T15:19:50+01:00</dc:date>
        <dc:source>http://www.dailyphp.net</dc:source>
        <title>Голем град - Змијски остров</title>
        <link>http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/izleti.18/golem-grad-zmijski-ostrov.153.html</link>
        <description>Голем град е посебна атракција, резерват од ретки биљки. До Голем град се доаѓа со чамец. Со наглото паѓање на нивото на водата во Преспанското езеро, триесетина метри од висок и бел брег на Голем град е видлив од сите населби на левата и на десната страна на брегот, па и од селото Арвати. Островот порано е посетуван од истражувачи и научници, ама и од радозналци. Богато е со растителни и животински врсти од кои некои и се ендемски, а стручниците за флора и фауна, по барање на UNESCO - моментално вршат и нивен попис.&lt;br /&gt;&lt;a href=&quot;http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/izleti.18/golem-grad-zmijski-ostrov.153.html&quot;&gt;Read All &amp;gt;&amp;gt;&amp;gt;&lt;/a&gt;</description>
    </item>
    <item rdf:about="http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/izleti.18/resen.152.html">
        <dc:format>text/html</dc:format>
        <dc:date>2008-12-13T15:18:57+01:00</dc:date>
        <dc:source>http://www.dailyphp.net</dc:source>
        <title>Ресен</title>
        <link>http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/izleti.18/resen.152.html</link>
        <description>Ресен е општински центар и мал град во Република Македонија со околу 10.000 жители. Настанал како населба за време на римското владеење, на познатиот римски пат Виа Игнациа, кој поминуваше низ населбата. На почетокот на средниот век Ресен беше дел од Самоиловата држава. Према легендата после битката кај Клуч, војниците на поразената Самоилова војска биле ослепени на едното око. После тоа се населиле на брегот на Преспанското езеро и таа населба византиците ја нарекоа - Асамати, за нив тоа значело; населба на еднооките луѓе. Покасно Ресен подпадна под власта на Отоманско царство. Во Ресен е роден Ахмед Нијази Бег, турски големодостојник и еден од инициаторите и предводник на младотурската револуција (1908). Тој е познат и по својот необичен дворец - Сарај, изграден по примерот на Château de Chenonceau во котлината Loire во Франција. Во општина Ресен во хармоничен живот на мултиетничка средина живеат околу 16.800 жители.&lt;br /&gt;&lt;a href=&quot;http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/izleti.18/resen.152.html&quot;&gt;Read All &amp;gt;&amp;gt;&amp;gt;&lt;/a&gt;</description>
    </item>
    <item rdf:about="http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/izleti.18/prespansko-ezero.151.html">
        <dc:format>text/html</dc:format>
        <dc:date>2008-12-13T15:18:07+01:00</dc:date>
        <dc:source>http://www.dailyphp.net</dc:source>
        <title>Преспанско езеро</title>
        <link>http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/izleti.18/prespansko-ezero.151.html</link>
        <description>Заокружено со планини од сите страни, Преспанското езеро маѓепсува со својата изворедна убавина. Додека врвовите на Галичица се покриени со првиот снег, долу во равницата, на брегот на езерото, сеуште има ружи и есенски цвеќиња. Легендата вели дека Крали Марко, додека се шетал покрај Преспанското езеро, посакал да го види и езерцето Мала Преспа. Се качил на еден камен, и така снажен, на него оставил одпечаток од стапалото. Тоа парче стена и денес стои таму, на граничниот премин со Грција, кој и го носи неговото име и привлекува голем број туристи. Велат, ако го ставите своето стапало, ќе приметите дека Марко сигурно носел обувки барем број 90.&lt;br /&gt;&lt;a href=&quot;http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/izleti.18/prespansko-ezero.151.html&quot;&gt;Read All &amp;gt;&amp;gt;&amp;gt;&lt;/a&gt;</description>
    </item>
    <item rdf:about="http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/nezaboraven-odmor.17/narodno-sozdavanje-i-suveniri.150.html">
        <dc:format>text/html</dc:format>
        <dc:date>2008-12-13T15:16:57+01:00</dc:date>
        <dc:source>http://www.dailyphp.net</dc:source>
        <title>Народно создавање и сувенири</title>
        <link>http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/nezaboraven-odmor.17/narodno-sozdavanje-i-suveniri.150.html</link>
        <description>Оптеретени со задачите на семејството, куќата, полето и шталите, жените на село Арвати во главно навечер наоѓаат време, а поготово в зима, за создавање на познатите занатски, а сега веќе уметинчки производи. Полека, преку дружење, песна, шала... ткаат, везат, плетат... Сé што е створено може да се купи и да се однесе од село Арвати како сувенир.&lt;br /&gt;&lt;a href=&quot;http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/nezaboraven-odmor.17/narodno-sozdavanje-i-suveniri.150.html&quot;&gt;Read All &amp;gt;&amp;gt;&amp;gt;&lt;/a&gt;</description>
    </item>
    <item rdf:about="http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/nezaboraven-odmor.17/verski-praznici.149.html">
        <dc:format>text/html</dc:format>
        <dc:date>2008-12-13T15:15:54+01:00</dc:date>
        <dc:source>http://www.dailyphp.net</dc:source>
        <title>Верски празници</title>
        <link>http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/nezaboraven-odmor.17/verski-praznici.149.html</link>
        <description>Традицијата на славењето на верските празници во село Арвати е задржана до денес. За време на празниците или светите денови, селаните се одмараат од секојдневните зејоделски работи. Секој домаќин лубезно ја дочекува родбината и пријателите на трпеза, преполна со храна која Бог им ја подарил.&lt;br /&gt;&lt;a href=&quot;http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/nezaboraven-odmor.17/verski-praznici.149.html&quot;&gt;Read All &amp;gt;&amp;gt;&amp;gt;&lt;/a&gt;</description>
    </item>
    <item rdf:about="http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/nezaboraven-odmor.17/makedonski-zabavi-i-veslebi.148.html">
        <dc:format>text/html</dc:format>
        <dc:date>2008-12-13T15:14:52+01:00</dc:date>
        <dc:source>http://www.dailyphp.net</dc:source>
        <title>Македонски забави и веслеби</title>
        <link>http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/nezaboraven-odmor.17/makedonski-zabavi-i-veslebi.148.html</link>
        <description>Мака, тага, заработка, аргатување, одпатување во туѓина, во белиот свет. Тоа е печалбарскиот живот. Никогаш не застанува, нема одмор. Поделбата со семејството и одпатувањето на печалба беше тажен и често испеан чин во македонските народни песни. Некои од нив и денес пеат, Ќефсер Селимова и Ѓорѓи Желчевски, дует кој е познат и надвор од границите на Македонија. Слушнете ги како звучат нивните песни. Тие се пеат и на забави и на веселби. Најдобар начин барем за еден момент да се заборави и успори  пребрзата динамика со која живееме, која ни ја наметнува трката за пари и позиција во општеството, се заправо славите и забавите. Со звуците на традиционалната македонска музика, и се заигрува брзо. Музиката е специфична, исто како што се инструментите кои ја пратат - гајда, ќемане, зурла, кавал и тапан. Познати се ората „тешкото&quot;, „чамчето&quot;, „лесното&quot;, „адана&quot; и „комитското&quot; кое ја имитира борбата на македонските комити за ослободување од Турците. На народните слави селаните симболично ја облекуваат народната носија. Со својата убавина се истакнуваат кошулите везени со живописен вез и превезите (сокајите) за глава.&lt;br /&gt;&lt;a href=&quot;http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/nezaboraven-odmor.17/makedonski-zabavi-i-veslebi.148.html&quot;&gt;Read All &amp;gt;&amp;gt;&amp;gt;&lt;/a&gt;</description>
    </item>
    <item rdf:about="http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/nezaboraven-odmor.17/lov-i-ribolov.147.html">
        <dc:format>text/html</dc:format>
        <dc:date>2008-12-13T15:13:51+01:00</dc:date>
        <dc:source>http://www.dailyphp.net</dc:source>
        <title>Лов и риболов</title>
        <link>http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/nezaboraven-odmor.17/lov-i-ribolov.147.html</link>
        <description>Во околината на село Арвати ловците или оние кои сакаат тоа да постанат, за да би се сродиле со природата и за да научат да живеат далеку од буката, можат да ловат скоро секој дивеч. Дури и мечки. Во шумите на Галичица и Караорман на лето се ловат разни зајаци и разни врсти на еребици, а во зима диви свињи, лисици  и крупен дивеч. На езеро в зима можат да се ловат езерски и барски птици.&lt;br /&gt;&lt;a href=&quot;http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/nezaboraven-odmor.17/lov-i-ribolov.147.html&quot;&gt;Read All &amp;gt;&amp;gt;&amp;gt;&lt;/a&gt;</description>
    </item>
    <item rdf:about="http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/nezaboraven-odmor.17/domasna-hrana-i-pijalok.146.html">
        <dc:format>text/html</dc:format>
        <dc:date>2008-12-13T15:12:51+01:00</dc:date>
        <dc:source>http://www.dailyphp.net</dc:source>
        <title>Домашна храна и пијалок</title>
        <link>http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/nezaboraven-odmor.17/domasna-hrana-i-pijalok.146.html</link>
        <description>Во селото Арвати не постои ни кафана. Ќе се храните кај својот домаќин, ама ќе бидете угостени и кај било кој друг жител. Ќе го осетите вкусот на свежоспремената, здрава храна од незагадените бавчи. Ќе ви се вратат заборавените мириси и вкусеви и ќе заборавите што е брза храна, брз живот и брзо стареење. Ве очекуваат домашен леб, кој со векови се прави на ист начин, разни пити, печења (на ражен, под сач) чуените овчки, козји и кравски сирења и други традиционални јадења, природни сокови, лута и варена ракија, вина од визбите на жителите на село Арвати, чај или вода од извор... Изворска вода, една од најголемите благодети на село Арвати ви е достапна, како и разни планински чајеви. Шумските јагоди, боровинките, шумските малини - слатки кои никого не го оставаат равнодушен. Познатата печурка, Лисичарка може да се бере во подножјето на планината, околу самото село, и уште многу природна храна која постои само во овие предели. Еколошки чисто, никогаш незагадувано ни со што, селото Арвати е бисер на преспанската регија.&lt;br /&gt;&lt;a href=&quot;http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/nezaboraven-odmor.17/domasna-hrana-i-pijalok.146.html&quot;&gt;Read All &amp;gt;&amp;gt;&amp;gt;&lt;/a&gt;</description>
    </item>
    <item rdf:about="http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/nezaboraven-odmor.17/smestuvanje-vo-selski-kuki.145.html">
        <dc:format>text/html</dc:format>
        <dc:date>2008-12-13T15:10:25+01:00</dc:date>
        <dc:source>http://www.dailyphp.net</dc:source>
        <title>Сместување во селски куќи</title>
        <link>http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/nezaboraven-odmor.17/smestuvanje-vo-selski-kuki.145.html</link>
        <description>Лубезните и гостољубиви домаќини нема да ве сместат в хотел, оти го нема. Ќе ве дочекаат и ќе ве прифатат во своите удобни селски куќи, како член на семејството. Ако сакате, ќе ве научат да правите традиционлни македонски јадења, зимница од зеленчук од нивните бавчи, џемови, мармелади и слатко од овошје, кое сами го одгојуваат. Можете и да ги пробате секојдневните селски работи - хранење на овците, јагнињата - и земјоделските работи: косење и собиранје на сено, садење и берење на овошје, зеленчук, печурки, поебно лисичарката. Шумски јагоди, малинки, лешници... можете да соберите колку да сакате.&lt;br /&gt;&lt;a href=&quot;http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/nezaboraven-odmor.17/smestuvanje-vo-selski-kuki.145.html&quot;&gt;Read All &amp;gt;&amp;gt;&amp;gt;&lt;/a&gt;</description>
    </item>
    <item rdf:about="http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/nezaboraven-odmor.17/etnoturizam.144.html">
        <dc:format>text/html</dc:format>
        <dc:date>2008-12-13T15:07:36+01:00</dc:date>
        <dc:source>http://www.dailyphp.net</dc:source>
        <title>Етнотуризам</title>
        <link>http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/nezaboraven-odmor.17/etnoturizam.144.html</link>
        <description>Дали живеете на северот на светот, на Балкан или во Србија - е сеедно. Во ладна, бучна средина. Ви треба спокојство, топлина, исконски мир. Војводинците, а нарочно Новосаѓаните одлично знаат што значи да се одмараш во аутентична средина. За нив тоа се салашите, и еден од најпознатите, совршено место, е Салаш 84 чиј створител и власник е Димче Гулевски. Се повеќе и повеќе поединци се одлучуваат за безгрижен и пријатен одмор на село, со желба да ги уживаат благодетите на неѓибнатата природа. Малку такви места има на овој свет. Едно од нив е сигурно и селото Арвати. Осетете ја природата и животот на село, изворниот и сосема поинаков начин. Запознајте го духот на еден народ, неговите обичаи, фолклорното создавање, старите занаети. На Вашите домаќини ќе им биде мило да бидете член на домаќинството и да ги осетите сите убавини на Македонија и на селото Арвати.&lt;br /&gt;&lt;a href=&quot;http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/nezaboraven-odmor.17/etnoturizam.144.html&quot;&gt;Read All &amp;gt;&amp;gt;&amp;gt;&lt;/a&gt;</description>
    </item>
    <item rdf:about="http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/top.0/odmor-vo-selo-arvati.143.html">
        <dc:format>text/html</dc:format>
        <dc:date>2008-12-13T14:59:51+01:00</dc:date>
        <dc:source>http://www.dailyphp.net</dc:source>
        <title>Одмор во село Арвати</title>
        <link>http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/top.0/odmor-vo-selo-arvati.143.html</link>
        <description>Уморени сте од се. Посакувате ли поинаков одмор, во непипната природа на едно мирно село во кое нема туристичка врева? Сакате ли да доживеете нешто ново, за кое живо ќе им раскажувате на вашите познати, пријатели и роднини? Дојдете во Македонија, во маѓичното село Арвати!&lt;br /&gt;&lt;a href=&quot;http://www.arvati-etnoselo.com/mkd/top.0/odmor-vo-selo-arvati.143.html&quot;&gt;Read All &amp;gt;&amp;gt;&amp;gt;&lt;/a&gt;</description>
    </item>
</rdf:RDF>

