Feed of Arvati

Stanovništvo i istaknuti žitelji

2008-11-13T02:37:34+01:00

Danas u selu Arvati živi oko 150 stanovnika - oko 55% Albanaca, a 45% Makedonaca. Bave se povrtarstvom, vinogradarstvom, stočarstvom, pčelarstvom, ali uglavnom voćarstvom. Čuvena je resenska jabuka, ali se gaje i druge sorte - crveni prespanski delišes, zatim zlatni, pa prespanski jonagold i druge. Prespanska jabuka se proizvodi vrlo uspešno u ovom području te je sve više novih zasada raznih sorti jabuka. Zbog izuzetnog kvaliteta jabuka iz godine u godinu kupaca je sve više.
Read All >>>

Zdrava klima

2008-11-13T02:32:21+01:00

Klima u selu Arvati je zdrava, umereno - kontinentalna, sa uticajem mediteransko - sredozemne s juga. Godišnje ima 235 sunčanih dana, leta su prijatna - dani topli (35,5°), a noći prohladne, idealne za dobar san i odmor. Zimi je temperatura i do - 23,00°.
Read All >>>

Istorija sela Arvati

2008-11-13T02:30:40+01:00

Prvi podaci o selu Arvati datiraju iz vremena cara Samuila kada se selo zvalo HAVRATVA. U XV veku ('TURSKI DOKUMENTI IZ XV VEKA', str. 210) ovo selo nosi ime HAVRATOVO. Prema prvom popisu stanovništva, tada je u selu bilo 8 porodica. U preciznim turskim knjigama zapisano je da su se bavili poljoprivredom i stočarstvom, a posebno uzgojem svinja za koje su plaćali veliki porez. Plaćali su i svadbarski porez i interesantno, porez za to što nisu služili vojsku. Njive su obradjivali uz pomoć volova, magaraca i mazgi. Kuće su gradili od kamena i pokrivali ih trskom i raženom slamom. Garderobu su pravili od prirodnih materijala - vune, kože i drveta. I danas se mogu naći predivni delovi nošnje. Posebno se obraćala paznja na žensku garderobu koja je krasila svaku ziteljku. Selo se dugo zvalo Harvati, a današnje ime, Arvati, dobija posle drugog svetskog rata.
Read All >>>

Kako doći u selo Arvati?

2008-11-13T02:28:02+01:00

Selo Arvati nalazi se u jugozapadnom delu Makedonije, 190 km južno od glavnog grada Skoplja, i 34 km istočno od Ohrida, grada pod zaštitom UNESCO- a, 11 km severno od Grčke i severoistočno od Albanije. Između dva nacionalna parka, Pelistera i Galičice, selo Arvati smešteno je na istočnoj obali Prespanskog jezera, u plodnoj Prespanskoj dolini, na 1000 metara nadmorske visine, okruženo planinom Baba, u podnožju Pelistera (2601 m), na obroncima nacionalnog parka prirode. Na samo 29 km od sela Arvati je i grad Bitolj, bogat istorijskim znamenitostima, a posebno ostacima iz antičkog perioda. Na 11 km je gradić Resen, čijoj opštini selo administrativno pripada. Do sela Arvati stiže se dobro razvijenom putnom mrežom, sa kojom su povezani i međunarodni aerodromi u Ohridu (na samo 34 km) i Skoplju (190 km).
Read All >>>

Makedonija

2008-11-13T02:27:19+01:00

Makedonija se nalazi na jugoistoku Balkanskog poluostrva. Ima više od 2 miliona stanovnika: 65% su Makedonci, 22% Albanci, 4% Turci, 2% Srbi, 3% Romi, 4% ostali. Po religijskoj pripadnosti: pravoslavci 67%, muslimani 30%, ostali 3%. Novac: denar (den) =100 para. Makedonija je republika sa jednim zakonodavnim domom, na čijem čelu se nalazi predsednik. Glavni grad je Skoplje sa 952.500 stanovnika, a veći gradovi su još Bitolj, Prilep, Kumanovo, Veles, Tetovo, Štip, Ohrid, Đevđelija. Službeni jezik je makedonski. Najviši vrh je Korab (2764m). Ima tri prirodna jezera - Ohridsko (jedno od najstarijih na Zemlji), Prespansko i Dojransko. Najvažnije reke su Vardar, Treska, Crna reka, Pčinja, Bregalnica, Strumica i Crni Drim. U Makedoniji je klima submediteranska - topla i suva leta i hladne i vlažne zime. U nižim delovima kotlina najplodnija su glinasto-ilovasta tla, a u brdsko-planinskim kamenjari i humusna, šumska tla. U nižim delovima preovlađuju hrast medunac, grab i cer, a u višim bukva i jela, ali i zimzeleno sredozemno rastinje. Centar makedonske kulture je Ohrid. Stranci ga zovu Balkanski Jerusalim. To je muzej na otvorenom, a kulturna baština datira još od praistorije. U njemu su sveti Kliment i Naum ohridski osnovali prvi Sveslovenski univerzitet.
Read All >>>

Etno-muzej

2008-11-13T02:24:43+01:00

Na samo 4 km od sela Arvati, u selu Podmoćani, nalazi se privatni muzej poljoprivrednika Joneta Eftimovskog sa više od 3 hiljade vrednih eksponata. Među njima su narodne nošnje, razboji, ohridski filigrani i drugi istorijski vredni predmeti, stari i po 300 godina.
Read All >>>

Bitolj

2008-11-13T02:24:06+01:00

Bitolj je, po broju stanovnika, drugi grad u Makedoniji. U njemu možete videti ostatke grada iz rimskog perioda, pravoslavnu crkvu Svete Bogorodice, staru tursku čaršiju, Ajdar - Kadi džamiju iz 16.veka, katoličku crkvu koju je darovala Francuska, građenu po uzoru na katedralu Notrdam i druge znamenitosti.
Read All >>>

Ohrid

2008-11-13T02:23:21+01:00

Legenda kaže da je jedna zaljubljena devojka, po imenu Biljana, svoj miraz (ručno tkanu i vezenu posteljinu, stolnjake, odeću...) prala na izvorima i kad je završila, zaboravila je da zatvori česmu. Voda je celu noć tekla i na polju se stvorilo jezero. Ohridsko jezero. Ova legenda opevana je u čuvenoj pesmi „Biljana platno beleše". Danas je kod Biljaninih izvora kaptažna stanica, sa koje voda odlazi u ohridski vodovod, za Hidrobiološki institut, a treći deo, naravno u jezero. Na samoj obali jezera leži Ohrid, grad sa 365 crkava i mesto pod zaštitom UNESCO - a, poznato i po čuvenim, u svetu jedinstvenim biserima iz Ohridskog jezera i brojnim znamenitostima iz antičkog, vizantijskog, turskog doba. U Ohridu se može boraviti u petnaestak hotela (Gorica, Metropol, Belvi, Garden, Drim...), odmaralištima, autokampu. Hrana je svuda izvrsna, domaća, spravljena na tradicionalan način. Tu ćete jesti najlepšu pastrmku na svetu. Ohridska pastrmka je endemska riblja vrsta na Balkanu i u Evropi. Ona je najbliži predak vrstama koje su živele na tom području još od perioda tercijara. Stalno boravi u Ohridskom jezeru. Dan provodi u dubini i na mestima koja su dosta udaljena od obale, a na površinu vode se diže tek uveče, kada lovi mušice. Ponekad priđe do same obale, u plićak, tražeći hranu na podvodnom bilju. Ima ih dve vrste - letnica i belvica. Belvica nastanjuje samo najdublja mesta u jezeru i to do 200 m i mresti se zimi kao potočna pastrmka. Sve ređe se lovi, pa se pretpostavlja da joj preti izumiranje. Među ribama koje tu žive su još jegulja, klen, šaran, mrena i mala riba plaščica od čije krljušti se prave čuveni ohridski biseri.
Read All >>>

Resen

2008-11-13T02:21:57+01:00

Resen je opštinski centar i mali grad u Republici Makedoniji sa oko 10.000 stanovnika. Nastao je kao naselje za vreme rimske vladavine, na poznatom rimskom putu Via Ignacia, koji je prolazio kroz naselje. Na početku srednjeg veka Resen je bio deo Samuilove države, po legendi nakon bitke kod Ključa, vojnici poražene Samuilove vojske, oslepljeni su na po jedno oko. Iza toga naselili su se na obali Prespanskog jezera, to naselje bizantinci su nazvali - Asamati, za njih je to značilo; naselje jednookih ljudi. Kasnije je Resen potpao pod vlast Otomanskog carstva. U Resenu je rođen Ahmed Nyazi Beg, turski velikodostojnik i jedan od inicijatora i vođa mladoturske revolucije (1908.), on je poznat i po svom neobičnom dvorcu - Saraj, podignutom po uzoru na Château de Chenonceau u dolini Loire u Francuskoj. U opštini Resen u harmoničnom životu multietnicke sredine živi oko 16.800 žitelja.
Read All >>>

Narodno stvaralaštvo i suveniri

2008-11-13T02:18:14+01:00

Opterećene obavezama prema porodici, kući, na poljima, u štalama, žene u selu Arvati uglavnom uveče, a pogotovu zimi nalaze vreme za stvaranje čuvenih zanatskih, sada već umetničkih proizvoda. Polako, uz druženje, pesmu, šale... tkaju, vezu, pletu, heklaju...Sve to što one stvore možete kupiti i kao suvenir poneti iz sela Arvati.
Read All >>>

Verski praznici

2008-11-13T02:11:36+01:00

Tradicija slavljenja verskih praznika u selu Arvati zadržana je do danas. Seljani se za vreme praznika ili svetih dana odmaraju od svakodnevnih poljoprivrednih poslova. Svaki domaćin ljubazno dočekuje rodbinu i prijatelje za trpezom prepunom hrane koju im je Bog podario.
Read All >>>

Makedonske zabave i veselja

2008-11-13T02:10:33+01:00

Muka, tuga, zarada, argatovanje, odlazak u tuđinu, u beli svet. To je pečalbarski život. Nikad se ne zastaje, nema odmora. Rastanak s porodicom i odlazak u tuđinu, u pečalbu, bio je tužan i često opevan u makedonskim narodnim pesmama. Neke od njih i danas pevaju Kevser Selimova i Đorđe Želčevski, duet poznat i van granica Makedonije. Poslušajte kako zvuče njihove pesme. One se pevaju i na zabavama i veseljima. Najbolji način da se bar na trenutke zaboravi i uspori prebrza dinamika kojom živimo, koju nam nameće trka za novcem i pozicijom u društvu, upravo su svetkovine i zabave. Uz zvuke tradicionalne makedonske muzike, brzo se i zaigra. Muzika je specifična kao i instrumenti koji je prate - gadulka, ćemane, zurle i kaval, tupan. Čuvene su igre „teškoto", „čamčeto", „lesnoto", „adana" i „komitskoto" koje podražava borbu makedonskih komita za oslobođenje od Turaka. Na narodnim svetkovinama seljani simbolično oblače svoju narodnu nošnju. Svojom lepotom ističu se košulje vezene živopisnim vezom i prevezi (sokaji) za glavu.
Read All >>>

Obilazak manastira i crkava

2008-11-13T02:08:14+01:00

Danas jesmo željni provoda, naročito mladi ljudi, ali željni smo i duhovnosti. Jedan od načina zadovoljenja takvih potreba svakako su posete zadužbinama vladara, manastirima i crkvama, koje su kroz istoriju čuvale i negovale duhovnost i kulturu. Boraveći u selu Arvati, možete posetiti nekoliko takvih, duhovnih znamenja. U neposrednoj blizini sela Kurbinovo, udaljeno od sela Arvati samo 3 km, nalazi se manastir Sveti Đorđe, čije je nepotpisano živopisanje završeno oko 1191. godine. Kada je to bilo? Ali, virtuozna ruka majstora iz pradavnina, naslikla je, sasvim izvesno, jednu od najlepših slika, "Blagovesti", bez premca u gornjim zonama oltarskih visina.
Read All >>>

Lov i ribolov

2008-11-13T02:05:08+01:00

U okolini sela Arvati lovci ili oni koji bi to želeli da postanu kako bi se srodili s prirodom i naučili da žive daleko od buke, mogu da love gotovo svu divljač. Čak i medvede. U šumama Galičice i Karaormana leti se love zečevi i razne vrste jarebica, a zimi vepar, lisica i krupna divljač. Na jezeru se zimi mogu loviti jezerske i barske ptice.
Read All >>>

Golem grad - Zmijsko ostrvo

2008-11-13T02:03:05+01:00

Golem grad je posebna atrakcija, rezervat retkih biljaka. Do Golem grada se stiže čamcem. Naglim padom nivoa vode u Prespanskom jezeru, tridesetak metara visoke i bele obale Golem grada vide se iz svih naselja na levoj i desnoj obali, pa i iz sela Arvati. Ostrvo su ranije pohodili israživači i naučnici, ali i znatiželjnici. Bogato je biljnim i životinjskim vrstama od kojih su neke endemske, a stručnjaci za floru i faunu, na zahtev UNESCO - a upravo ih popisuju.
Read All >>>

Prespansko jezero

2008-11-13T02:01:33+01:00

Okruženo sa svih strana visokim planinama, Prespansko jezero očarava svojom izvanrednom prirodnom lepotom. Dok su vrhovi Galičice pokriveni prvim snegom, dole u ravnici, na obali jezera, još ima ruža i jesenjeg cveća. Legenda kaže da je Kraljević Marko šetajući obalom Prespanskog jezera poželeo da vidi i jezerce Mala Prespa. Popevši se na jedan kamen, onako snažan, ostavio je nogom otisak na njemu. To parče stene i danas stoji tamo, na graničnom prelazu sa grckom koji nosi njegovo ime i privlači veliki broj turista. Kažu, ako svojim stopalom stanete tamo videćete da je Marko, pouzdano, nosio obuću broj bar 90.
Read All >>>

Rekreacija u prirodi

2008-11-13T02:00:37+01:00

Podmladite se, odmorite, oslobodite stresa tako što ćete, boraveći u selu Arvati, pešačiti po planini Baba, i za dva sata prijatne šetnje stići do vrha. Na njemu se nalaze dva glečerska jezera nazvana Pelisterske oči, kristalno čiste vode. Veliko jezero se nalazi na 2218 m nadmorske visine, dugačko je 233 m, široko 162 m, a duboko 14, 5 m. Malo jezero se nalazi na 2180 m/nv, dugačko je 79 m, široko 162 m, 2,6 m duboko. Pored Velikog jezera nalazi se planinarski dom sa 50-100 ležaja. Na obalama jezera možete brati šumske jagode, borovnice, maline i razno lekovito bilje. Možete prošetati i okupati se u obližnjem Prespanskom jezeru, koje očarava lepotom (njegova boja se menja od izlaska do zalaska sunca!) i obići arheološki lokalitet i prirodni rezervat - ostrvo Golem grad.
Read All >>>

Domaća hrana i piće

2008-11-13T01:59:43+01:00

U selu Arvati ne postoji ni kafana. Hranićete se kod svog domaćina, ali bićete ugošćeni i kod bilo kog drugog meštanina. Osetićete ukus sveže pripremljene, zdrave hrane iz nezagađenih bašta. Vratiće vam se zaboravljeni mirisi i ukusi, i zaboravićete šta je to brza hrana, brz život i brzo starenje. Očekuju vas domaći hleb koji se sprema vekovima na isti način, razne pite, pečenja (na ražnju, ispod sača) čuveni ovčiji, kozji i kravlji sirevi i druga tradicionalna jela, prirodni sokovi, ljuta i kuvana rakija, vina iz podruma žitelja sela Arvati, čaj ili voda sa izvora... Izvorska voda, jedno od najvećih blagodeti sela Arvati, dostupna vam je, kao i razni planinski čajevi. Šumske jagode, borovnice, šumske maline - poslastice su koje nikog ne ostavljaju ravnodušnim. Čuvena pečurka Vrganj može se brati po obroncima planine, oko samog sela, i još puno prirodne hrane koja samo u ovim predelima postoji. Ekološki čisto, nikad ničim zagađeno, selo Arvati je biser prespanske regije.
Read All >>>

Smeštaj u seoskim kućama

2008-11-13T01:57:06+01:00

Ljubazni i gostoljubivi domaćini neće vas smestiti u hotel jer ga nema. Dočekaće Vas i prihvatiti u svojim, udobnim seoskim kućama, kao člana porodice. Ako želite, naučiće vas da pripremate tradicionalna makedonska jela, zimnicu od povrća iz svojih bašta, džemove, marmelade i slatka od voća koje sami uzgajaju. Možete da se oprobate i u svakodnevnim seoskim poslovima - hranjenju ovaca, jagnjadi - i poljoprivrednim radovima: kosidbi i sakupljanju sena, sađenju i branju voća, povrća, gljiva, posebno vrganja. Šumske jagode, maline, lešnike... možete brati koliko vam drago.
Read All >>>

Etnoturizam

2008-11-13T01:50:24+01:00

Živite na severu sveta, Balkana ili Srbije - svejedno. U hladnom, bučnom okruženju. Treba vam spokoj, toplina, iskonski mir. Vojvođani, a najviše Novosađani, odlično znaju šta znači odmarati se u autentičnom okruženju. Za njih su to salaši, a jedan od najpoznatijih, savršeno mesto, jeste Salaš 84 čiji je tvorac i vlasnik Dimče Gulevski. Sve više pojedinaca odlučuje se i za bezbrižan i prijatan odmor u selu, u želji da uživa u blagodetima nedirnute prirode. Malo je takvih mesta na ovom svetu. Jedno od njih sigurno je selo Arvati. Osetite prirodu i život u selu na pravi, izvorni i sasvim drugačiji način. Upoznajte duh jednog naroda, njegove običaje, folklorno svaralaštvo, stare zanate. Vašim domaćinima će biti drago da budete član domaćinstva i da osetite sve lepote Makedonije i sela Arvati.
Read All >>>

Odmor u selu Arvati

2008-11-13T01:32:14+01:00

Umorni ste od svega. Želite drugačiji odmor, u netaknutoj prirodi i mirnom selu u kojem nema turističke vreve? Želite da doživite nešto novo, o čemu ćete zadivljeni pričati svojim poznanicima, prijateljima i rođacima? Dođite u Makedoniju, u čarobno selo Arvati!
Read All >>>

Kontakt

2008-10-09T23:06:01+01:00

Sve što nam želite reći možete putem formulara na ovoj stranici. Unapred hvala!
Read All >>>

Mapa sajta

2008-10-09T23:06:01+01:00

Mapa sajta